All posts by Ivan Šijaković

Ivan Šijaković – Sociologija i BiH

Četiri pitanja o mestu i ulozi sociologije u bosanskohercegovačkom društvu

Stanje i problemi bosanskohercegovačkog društva danas, vapiju za sociologijom i sociološkim promišljanjem, anlizom i istraživanjem. Već dvadeset godina ovo društvo predstavlja pravu “laboratoriju” za društvene nauke, posebno za sociologiju. To nama kao sociolozima može predstavljati “zadovoljstvo” zbog prilike da pratimo, analiziramo, istražujemo, komentarišemo, ali kao članovima tog društva i učesnicima u svakodnevnim događanjima, ostavlja gorak ukus i osećaj tjeskobe zbog problema, protivrječnosti, konflikata, fragmentacije, tribalizacije, socijalnog, kulturnog i duhovnog zaostajanja bosanskohercegovačkog društva za razvijenim delovima svijeta. Da bi sociologija bila spremna odgovoriti na takvo stanje i izazove, mora stalno propitivati svoje stanje i poziciju, počevši od teorijsko metodološkog okvira, akademskog mjesta i uloge, pa do prihvatanja i priznanja mjesta sociologa u našem društvu danas. U tom smislu, čini mi se, da je potrebno imati u vidu i uvijek postavljati bar četiri pitanja o stanju sociologije i njenom uzajamnom odnosu sa bosanskohercegovačkim društvom: 1) kakvo je teorijsko stanje sociologije kod nas? 2) Kakvo je stanje unutar sociologije kao akademske discipline (položaj na univerzitetima)? 3) Kakva je sociološka infrastruktura u BiH? 4) Kakav je prostor i mogućnosti zaposlenja mladih diplomiranih sociologa?

BiH može spasiti samo vladavina stručnjaka

05.02.2012
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je Bosna i Hercegovina osuđena na permanentnu krizu. Sagovornici su bili dva univerzitetska profesora – Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, i Ivan Šijaković, profesor sociologije na Univerzitetu u Banjaluci. (razgovor vodio Omer Karabeg)
Razgovaralo se o tome da li će Bosna i Hercegovina nakon formiranja Vijeća ministara početi da se izvlači iz krize ili će se nastaviti sukobi lidera vladajućih partija, šta je danas Bosna i Hercegovina – federacija, konfederacija ili savez entiteta, zašto je 17 godina nakon završetka rata i dalje veliko nepoverenje među narodima Bosne i Hercegovine, ko je kriv za dugogodišnju krizu – lideri ili politički sistem, postoji li državni okvir u kome bi Bosna i Hercegovina mogla funkcionisati, zašto su bosanskohercegovački političari praktično nezamjenjivi, da li bi se masovnim bojkotom izbora mogle delegitimisati sadašnje političke garniture, kao i tome da li bi Bosnu i Hercegovinu mogla spasiti vladavina stručnjaka koji ne pripadaju političkim partijama.
Omer Karabeg: Mislite li da će nakon formiranja Vijeća ministara, na šta se čekalo više od 14 mjeseci, Bosna i Hercegovina postepeno početi da se izvlači iz krize?

DRŽAVA, VIZE I KRASTAVCI KORNIŠONI

Južni Sudan je postao 193. članica Ujedinjenih nacija. Naizgled, sve se desilo brzo, od proglašenja nezavisnosti (9. 7. 2011.) koje je označio predsednik novoformirane države Salva Kir rečima „zaklinjem se da ću kao predsednik Republike Južni Sudan biti veran i istinski odan Republici“, do aklamativnog prihvatanja predloga o prijemu u članstvo Ujedinjenih nacija na Skupštini UN (14. 7. 2011.) i domaćinskog ohrabrenja od strane generalnog sekretara UN Ban Ki Muna: „Dobrodošlica Južnom Sudanu. Dobrodošlica u zajednicu nacija”. Dotadašnji (formalni) predsednik “celog” Sudana i sadašnji predsednik Severnog Sudana Omar al Bašir prvi je priznao novu državu, zatim je to učinio Obama u ime SAD, a među prvih pet zemalja koje su priznale proglešenje samostalnosti Južnog Sudana, bila je (pogodite!) i Crna Gora. Treba napomenuti da je ovome prethodio referendum organizovan od 15. do 19. januara 2011. godine gde je 98,83% građana glasalo za nezavisnost Južnog Sudana, koji su prethodno odobrile i njegove rezultate prihvatile vlasti Severnog Sudana i njihov predsednik Omar al Bašir. Ovakav trenutak željno i nestrpljivo iščekuje nekoliko oblasti, regija i entiteta koje su proglasile nezavisnost (Pridnjestrovlje, Južna Osetija, Sevrni Kipar, Kosovo…..) a još više je onih koji bi to rado učinili ali ih sprečava nedostatak hrabrosti i nepovoljne okolnosti u bližem i daljem međunarodnim okruženju. Međutim, takav “idiličan” trenutak je bio konačan ishod višedecenijskog građanskog rata u Sudanu i secesionističke borbe pokreta za Južni Sudan pod vođstvom Džona Geranga (umro 2005. godine ) i više od dva miliona poginulih građana Sudana.

Mržnja kao instrument socijalne kontrole

Ivan Šijaković
Nemanja Đukić

Rezime: Polazeći od analize prakse i mehanizama socijalne kontrole, rad elaborira fenomen mržnje kao instrument efikasne socijalne kontrole.Kroz praksu manipulacije, mržnja se preobražava iz očekivanog, razarajućeg, instrumenta u iznenađujuće, homegenizujući i disciplinujući faktor koji drži grupu na okupu, podstiče je i pretvara u pokret. Mržnja kao “delanje”, snaga i energija grupe, stalno proizvodi nove predmete mržnje i održava postojeće. Zbog toga ona ima pozitivnu funkciju za grupu, vođu i pojedinca koji je praktijuje i kroz nju ostvaruje unutrašnju i spoljašnju homogenizaciju, kao i lojalnost grupi i vođi. „Govor mržnje“ je „merni instrument“ stepena, jačine i usmerenosti mržnje. Njega je skoro nemoguće eliminisati iz društva, jer počiva na „misli mržnje“, na kognitivnoj dimenziji. On je jezik, a jezik je samo simbol misli, sredstvo komunikacije u grupi i društvu. Jezik može da se menja ali njegov izvor ostaje i dalje isti.

Preduzetništvo i kulturne vrednosti

Rezime

U ovom radu autor istražuje uticaj kulture, kulturnih tokova i kulturnih vrednosti na ekonomski razvoj, preduzetničku inicijativu i društveni progres. U prethodnoj deceniji pojavilo se dosta radova koji nastoje da pokažu veliki značaj i uticaj kulture i tradicije na ekonomiju i privredni razvoj. Veliki raskorak u ekonomskom razvoju između pojedih država i regiona u svetu, pokrenuo je pitanje da li je kultura ta prepreka bržem razvoju. Pokazuje se da neke kulture i sistemi vrednosti daju podršku i pospešuju ekonomski razvoj kroz preduzetništvo, inovacije, kreacije, konkurenciju i inicijativu. Na drugoj strani, postoje kulture koje svojim tradicionalnim vrednostima i stavovima sprečavaju inovacije, kreativnost i slobodu stvaralaštva, što negativno utiče na privredni rast i ekonomski razvoj. Jedne kulture stvaraju povoljnu preduzetničku klimu, a druge ne.