O fejsbuku i deci

 Postovani profesore, Molim Vas da mi odgovorite na sledeća pitanja:

 1. Sa popularnoscu drustvenih mreza roditelji fotografije svoje djece, tek nerodjenih bebe a nerijetko i slike sa ultrazvuka napravljenog za vrijeme trudnoce kace po Fejsbuku, Instangramu, Twiteru i slicno. Koliko takvi postupci skode samoj djeci i koji su glavni razlozi zbog kojeg to roditelji rade? Kakvo zadovoljstvo pronalaze roditelji u takvim radnjama ili je to samo pracenje trenda i nacin da se bude “moderan”?

Moda, trend i želja da se bude u toku svih tehničkih inovacija, predstavljaju jedan deo popularnosti društvenih mraža koje teraju ljude da kače decu na Fejsbuk i Instangram. Međutim, treba shvatiti da se nivo komunikacije sa rodbinom, prijateljima i okruženjem promenio, te da umesto ranijeg kontakta kroz fizičke posete ili pozive fiksnim telefonom, danas imamo Internet mreže preko kojih komuniciramo slikom, glasom i pismom istovremeno. Roditelji često žele da podele zadovoljstvo sa drugima, nekada svesno, nekada i nesvesno. Potrebno je da shvatimo da se društvo u prethodne dve decenije korenito izmenilo i da sada imamo virtuelno društvo, cyber društvo, da se u tom novom društvu, novom prostoru (cyber spce) odvija značajan deo života savremenog čoveka, kao što su rađanje dece, njihovo odrastanje, susreti, svečanosti, proslave i slično. Teško je danas isključiti se iz tog novog društva. Mnogi ljudi sa nestrpljenjem čekaju da iz mukotrpnog ”realnog” društva pređu u slobodno i zanimljivo virtuelno društvo. Mislim da roditelji ne čine štetu svojoj deci kada ih kače na internet, iako razne protuve, kriminalci, frustrirani i iskompleksirani tipovi mogu to da zloupotrebe, ali to je moguće i u ”realnom” društvu.

 2. Da li objavljivanje fotografija roditelji ugrozavaju privatnost djeteta?

 Ako razmišljamo na tradicionalni način, onda se može reći da roditelji publikovanjem fotografija na internetu ugrožavaju privatnost dece. Međutim, pojam privatnosti se izmenio. Nametnuti su novi principi, ako niste na internetu ili na nekom drugom mediju, onda nema o vama informacija, niko ne  zna za vas, zbog toga se ljudi utrkuju da informišu druge o svim elementima svog života tako  da zaboravljaju na granicu privatnosti koja se sve više pomera, pa ponekada izgleda i da nestaje. Treba dodati i to da deca u tom uzrastu ne znaju šta je privatnost, nemaju šta da skrivaju, oni žele sve da pokažu, oni imitiraju odrasle, za njih je sve to zabavno. Dakle, deca i njihovi roditelji nisu problem, već oni nesrećnici, frustriranji, izgubljeni, zlonamerni čovekoliki zlotvori koji zlopotrebljavaju fotografije dece ili odraslih.

 3. Da li objavljivanjem fotografija roditelji pokusavaju nadomjestiti neke svoje neuspjehe time sto pokazuju svojim fb “prijateljima” vlastitu djecu vodeci se mislju- vidi kako mi je dijete lijepo, pogledaj sta zna, i lijepse je od tvog?

 Svakako da ima  jedan deo roditelja koji se ponašaju i na takav hvalisav i pozerski način, ali, ipak, većina to radi zbog sebe, uživajući u situacijama i ambjentu koji im pričinjava zadovoljstvo i žele da to ”pokažu” sebi pa onda i drugima. Virtuelnost se nameće kao prostor u kome je sve dostupno u kome se sve čuva kako bi bilo na dohvat ruke u svakom trenutku. To je prostor koji mami, vuče i opseda savremenog čoveka i kome samo retki mogu odoleti. To je istovremeno ropstvo i iluzija slobode, otuđenje i emancipacija, pa kako se ko snađe. Idividualizam se nameće i nasrće sve do nivoa degradacije ljudskog i humanog.

 S postovanjem, Novinar “Glasa Srpske”

Anita Jankovic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *