Kultura parova

  1. 1.      Zašto jedan prosječan građanin sa prostora bivše Jugoslavije gleda ovakvu i slične emisije (Urednik tv kuće koja prenosi „Parove istakao je da je rejting televizije skočio za tri puta zahvaljujući rijalitiju)?

Čovekove porebe, vrednosti, ukus i moral spuštaju se već 30-tak godina sve niže na prostoru bivše Jugoslavije i došle su do animalnog nivoa. Nema stida, nema straha, nema obzira ni prema kome, nema odgovornosti i poštovanja prema starijima, obrazovanijim, deci, znanju, umetnosti, radu i poštenju. U takvim uslovima je „normalno“ da prosečan gledalac uživa u „Parovima“ ili nekakvom sličnom rijaliitiju. Nesrećni gledaoci smatraju da je to vrhunac njihove slobode da mogu da gledaju tešku pornografiju na TV ekranu. Nisu oni krivi, njima se to nudi, nameće, vrši pritisak na njihovu svest i savest, njih televizija mami, zavodi, opija i baca u ponor. Građani bi gledali nešto drugo kad bi im bilo ponuđeno i na pristupačan način objašnjeno (Pikasova „Gernika“, Mocartova muzika). Gledaoci su postali masovni potošači najgore medijske robe, oni su postali zavisnici od takvih emisija, ukus im je uništen, ostali su bez emocija, duše i morala. Građani su postali robovi neukusa, pohlepe i pornografije.

  1. 2.      Kako gledate na to da se u ugovorima unose odredbe kao što su seks i nasilje koje se smatraju poželjnim te bivaju nagrađene (U Parovima su učesnici više puta rekli da bez pogovora izvršavaju naređenja produkcije/seks se nagrađuje sa 2.000 evra, tuča sa 1.500 evra).

Već odavno se na našem kulturnom prostoru nagrađuju nasilje, pohlepa, bezograzluk, otimačina i prevara, tako da su TV emisije samo nastavak tog opšteg, surovog stanja u društvu. Sve je komercijalizovano i podređeno tržištu a seks i nasilje su logičan proizvod takve liberalističke, tržišno fundamentalističke psihologije i kulture. Zbog toga se takvi proizvodi lako i skupo prodaju a njihovi proizvođači, prodavci, izvođavči i prezenteri dobijaju visoke novčane nagrade. Novac je osnovni pokretač svega, posebno neukusa, hazarda i destrukcije.

  1. 3.      Da li je ovo društveno „dno“ ili možemo očekivati dalje urušavanje sistema vrijednosti?

Nije ovo društveno „dno“, ovo je tek početak kulturnog i duhovnog raspadanja i truljenja, pošto je ekonomsko i socijalno propadanje več odavno došlo do dna i tamo tavori. Naravno, sistem vrednosti, kreativna  i elitna kultura će se i dalje urušavati i degradirati. Ovde treba nešto razjasniti i demistifikovati. Društvene vrednosti više nemaju onaj pozitivni predznak na koji smo mi navikli i koji je bio kriterij za kulturu i javno ponašanje do pre 25 godina. Sada su vrednosti dobile negativan predznak, one su postale orjentacija za ponašanje u društvu, ljudi ih prihvataju, one su osnov njihovog rada i života, prema tome, to su nove vrednosti. Vrednost je danas ono što je prljavo, vulgarno, zlo, pokvareno, bezobzirno i destruktivno. Pristojnost, tolerancija, razumevanje, ljubav, emocije, dobrota, pomoć, podrška, rad i znanje više nisu vrednosti, one su proterane iz našeg savremenog društva. Sada su „Parovi“, „Farma“, „Veliki brat“, „Hari poter“, „Pedeset nijansi sive“ merilo vrednosti, to je glavni tok savremene kulture. Vrednosti su ono za čime mase hrle i što im se nameće, u čemu uživaju, pronalaze strasti, oduševljenje, sadržaj i smisao. U ovom trenutku to su „Parovi“ i to će se nastaviti, to će se širiti u raznim oblicima i varijacijama i zahvatati naš svakodnevni život.

  1. 4.      Postoje li ikakve vrijednosti u našem društvu koje možemo sa ponosom istaći? Na koji način stvoriti nove i bolje vrijednosti ili se vratiti starim?

Prethodno sam rekao, došlo je do potpunog obrta u sistemu vrednosti, one koje su nekada bile negativne, „ne-vrednosti“ danas su postale vrednosti, ali još uvek za jedan deo građana, sa negativnim predznakom. Moramo se navikavati na ove „vrednosti“ koje će sve više dominirati u društvu. Ostalo je još nešto od starih, pozitivnih vrednosti ali one su u manjini, one su potisnute na margine društva. Obrazovanje, odgovornost, znanje, poštenje, etika, estetika i tolerancija postoje u malim krugovima i prostorima, ali oni se ne mogu nametnuti kao dominantne vrednosti u ovom trenutku.  Nemoguće je stvoriti nove i bolje vrednosti, nema za to resursa, pre svega kulturnih i duhovni. Još teže je vratiti se na stare vrednosti koje su vladale pre 30 godina, tog povratka ne može biti. Osnovni razlog je što bi to trebala prvo da učini Amerika (SAD), koja je lansirala sav ovaj trash i  nametnula ga većini zemalja kao veoma profitabilan proizvod. Tek posle toga bi sve zemlje ponizno sledile takav postupak i vrednosti bi ponovo dobile pozitivan predznak, ali takvo očekivanje je čista iluzija i zabluda u ovom trenutku.

  1. Zašto i oni koji kritikuju emisije kao što su „Parovi“ krišom gledaju?

Psihoza koja se stvara oko takvih emisija zahvata sve ljude pa i one koji su kritički usmereni prema njima. Ljudi žele da budu „obavešteni“ da bi mogli da raspravljaju i iznose stavove o tim emisijama. Takođe, treba imati u viidu, da u savkom čoveku postoji radoznalost, pa i doza „voajerstva“, bez obzira na njegov vrednosni stav prema takvim emoisijama.

  1. 6.      Da li država i regulatorne agencije trebaju reagovati? Da li treba pokušati spriječiti tabloidizaciju društva i po cijenu medijskih sloboda koje su proklamovane kao evropske vrijednosti?

Naravno, država treba da reaguje i da privremeno zaustavi takve skaradne emisije. Međutim, potrebno je prethodno uvesti standarde koji će regulisati šta se može a šta ne može javno emitovati na TV i drugim medijima. Medijske slobode su jedna konstrukcija koja služi za manipulaciju i pritisak na vlasti, državu i društvo u pogodnom trenutku, kaka to žele neki centri moći. Nema slobode tamo gde jedan subjekt širi svoju slobodu potiskujući, ugrožavajući i potirući slobiodu (slobode) drugog subjekta (subjekata).

One thought on “Kultura parova

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *