Građanski aktivizam

Evo okvirnih pitanja:

  1. Kakav je odnos građanskog aktivizma i političkih procesa, odnosno koliko aktivizam može da utiče na te procese?

Ako pod građanskim aktivizmom podrazumevamo stavove, ideje, akcije i pokrete koji tragaju za drugačijim rešenjima ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturnih pitanja, nego što to nudi vlast i političke partije, onda se može reći da takav građanski aktivizam može uticati na političke procese i usmeravati ih prema očekivanjima građana. Međutim, u RS i BiH nema takvog konstantnog i kreativnog aktivizma koji bi predstavljao ozbiljnu alternativu postojećim političkim procesima i glavnim političkim subjektima, tako da takav aktivizam ne meože ozbiljnije uticati na postojeće političke procese i odnose. Građanski aktivizam u BiH je povremen, parcijalan, iznuđen i kratkotrajan.

  1. U kojoj mjeri nacionalni faktor, politika i religija od građana prave “političke poslušnike”, i ograničavaju građanski aktivizam?

Nacionalni identitet, verski pritisci, verski konflikti, kao i ideologije (nacionalizam, konzervativizam, radikalizam, liberalizam)  predstavljaju značajno ograničenje za razvoj građanskog aktivizma. Oni mu oduzimaju prostor, suprotstavljaju mu se ili privlače veću pažnju građana, nego što to uspevaju građanski aktivisti. Nacionalne i verske vođe lako potežu etikete „patriotizma“ i „izdajništva“ koje daju građanskim pokretima i aktivistima, te ih na taj način kompromituju i postavljaju kao mete nezadovoljstva građana.

  1. Koliko smo daleko od toga da se rad organizacija civilnog društva integriše sa radom državnih institucija, u cilju opšteg društvenog interesa?

Veoma smo daleko od toga. Državne institucije prihvataju samo one subjekte civilnog društva koji su pod njihovim uticajem i koji predstavljaju njihov oslonac u otupljivanju oštrice građanskog aktivizma. One organizacije civilnog društva koje deluju kritički, alternativno, koje nude drugačija rešenja, vlasti i drugi predstavnici državnih institucija, pokušavaju da potisnu, međusobno posvađaju, korumpiraju i na neki sličan način učine beznačajnim. Ni jednima, ni drugima, bar kada je u pitanju BiH, nije namera da deluju u opštem društvenom interesu i na kosrist svih građana, već isključivo deluju u interesu svoje grupe ili nekog svog „istaknutog“ pojedinca.

  1. Ko je najviše odgovoran za trenutno stanje građanske svijesti i ko treba da bude nosilac aktivizma – omladina, akademci, intelektualna elita …?

Građani su odgovorni jer ne prihvataju ideje o građanskoj mobilizaciji koja bi išla u pravcu poboljšanja njihovog standarda, političkog učešća, višeg stepena tolerancije, razumevanja, međusobne podrške i solidarnosti. Kad god im se takvo nešto ponudi od strane uglednih pojedinaca ili dobronamernih grupa, oni to ignorišu i dezavuišu. Građani, jednostavno rečeno, nemaju „sluha“ za takve ideje i stavove koji se odnose na razvijanje njihovih potreba i interesa da učestvuju u važnijim društvenim procesima, da se pokrenu, da traže više, bolje i brže od postojećih vlasti i političkih struktura. Nema te kritične mase za promene i drugačije stavove, koji bi vodili ka boljem, korisnijem i progresivnijem za sve građane BiH. Prema tome, nema tu ni prostora za nosioce, subjekte aktivizma, pogotovu za mlade, ali ni za intelektualce.

  1. Zašto su građani daleko veći aktivisti na društvenim mrežama, nego u realnosti, i i koliko je taj aktivizam na društvenim mrežama lažan?

Sve se promenilo sa dolaskom „digitalnog“, „virtuelnog“ društva. Na virtuelim društvenim mrežama se lakše uspostavljaju kontakti, lakše iznose ideje, stavovi mišljenja. Ljudi postaju sve manje zainteresovani za realno, civilno društvo, koje postaje tromo, otuđeno, neinteresantno, dosadno i prinudno. Na virtuelnim mrežama je sve dinamično, dostupno, lagano i slobodno. Zašto bi oni koji su zainteresovani za neki problem čekali nekoga ko će ih pokrenuti da izraze svoj stav na ulici, trgu ili nekom pokretu, kada to mogu istog trenutka na nekom forumu ili drugom virtuelnonm obliku. Mislim da polako civilni građanski aktivizam nestaje i na njegovo mesto dolazi virtuelni aktivizam. Rađa se novo, virtuelno ili digitalno društvo. Koliko je taj aktivizam lažan ili stvaran, teško je proceniti. Verovatno isto onoliko koliko i civilni aktivizam u realnom društvu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *