Mladi i moral

Odgovori na pitanja novinara lista Glas Srpske
Da li u našem društvu postoji kriza morala i na koji način se ona manifestuje kod mladih ljudi?
Kriza morala u našem društvu postoji već duži period, vremenski mereno, već nekih 20-tak godina. U tom periodu je došlo i do potpunog nestanka morala (rat, neposredno predratno vreme i par godina posle rata) , odnosno vadavine nemorala, u društvu, društvenim grupama i kod pojedinaca. Preciznije rečeno, mi danas nemamo osnovne elemente razvijenog i sigurnog morala kao važne kohezivne društvene snage. Nemamo moralne norme, jer se može raditi sve ono što je u ranijem periodu, kao i u današnjem razvijenom, demokratskom i civilizovanom društvu nedopustivo i podložno jvanoj građanskoj osudi i odbacivanju, kao što su: organizovani kriminal, otvoreno nasilje, krađa, otimonje, ratno profiterstvo, korupcija, prevare, manipulacije, pucnjava i ubistva na ulici, nepotizam, zloupotreba položaja, trgovina ljudima, nedozvoljenim sredstvima, narkoticima, razni crnoberzijanci, sive zone, politička trgovina, pojava lažnih heroja i samozvanih vođa, stručnjaka, gatara, nadrilekara, kupovina diploma i slično.

Ne postoji ni moralna osuda, jer društvo, skoro normalno, prihvata sve ove nemoralne pojave kao sastavni deo savremenog života i rada. Ne postoje ni moralne sankcije za takva dela, naprotiv, učesnici i počinioci mnogih pobrojanih dela, kako pojedinci, tako i grupe imaju veliku moć pa i ugled u lokalnoj sredini i društvu. U takvom stanju srušen je siistem vrednosti koji bi gradio jedno zdravo, odgovorno, pravedno i razvijeno društvo koje bi bilo privlačno i poželjno za sve stanovnike, posebno za mlade. Vrednosti su stubovi morala.

Nedostatak morala dvostruko deluje na mlade ljude. Na jednoj strani oni se uključuju u sve patološke i nemoralne pojave, snalaze se i «plivaju» u njima, dok na drugoj strani i sami postaju kreatori i promoteri većine tih nemoralnih pojava u društvu. Istina nisu svi mladi ljudi uključeni u ove dve dominantne aktivnosti i ponašanje. Jedan deo mladih se povlači u apatiju i usamljenost, drugi izbegavaju sve te aktivnosti i pokušavaju da «gledaju svoja posla», treći se uključuju u organizacije i pokrete koje pokušavaju da vrate moral i dostojanstvo u društvo i ljudske odnose. Sve ovo razvija nesigurnost i nepoverenje kod mladih, posebno tinejdžera i dece, nemaju predstavu o značaju rada, vrednosti, solidarnosti i odgovornosti, dok gledaju uspon ljudi koji dolaze niotkuda,bez znanja, obrazovanja i imovinskog nasleđa, postaju bogataši i uticajni ljudi.

Da li je masovna pojava tzv. sponzoruša dokaz moralne krize i zbog čega sve veći broj devojaka rado prihvata takvu etiketu?

Nažalost, na ovo pitanje ne umem da odgovorim. Mislim da je ova pojava neka vrsta potkulture, sociopsihološka manifestacija koja ima mali dodir sa moralom.

Koliko mediji utiču na moralnost mladih i da li je najezda tzv. „turbo folka”, od rata naovamo, iznedrila nov sistem vrednosti („pink” vrednosti)?

Mediji utiču mnogo na formiranje moralnih normi i upoznavanja sa moralnim delovanjem u društvu. Mediji su masovna pojava, neizbežni, privlačni, oni okupiraju mlade ljude, posebno televizija i Internet. Preko medija mladi danas upoznaju društvo pa i sebe same, stiču osnovne principe i pravila socijalizacije. Masovni mediji stvaraju jedan posebni, paralelni svet, digitalni, elektronski, virtuelni, «medijski» svet, odnosno «medijsko društvo», koje je, često, drugačije od stvarnog, realnog neposrednog društva koje nas okružuje i u kome mladi žive. Masovni mediji stvaraju lažnu sliku o stanju, mogućnostima, potrebama, interesima, pravcima i vrednostima u društvu. Mediji prenose, prikazuju i proizvode mnogo nemoralnih pojava, postupak i dela, etika u medijima, često, izostaje i to ima razarajući uticaj na psihu i socijalno stanje mladih ljudi. Mnogo je nasilja, manipulacije, bezvrednih stvari, netolerancije, sebičnosti koje mediji prezentuju a što može da utiče na formiranje moralnih normi i moralnih stavova mladih. «Turbo folk» i «pink» vrednosti su samo jedna od tvorevina masovnih medija i posledica negativnog delovanja masovne kulture, oni nisu subjekt za sebe, oni su nus produkt raspada starog, tradicionalnog, kontrolisanog sistema vrednosti. To je, takođe, jedna vrsta potkulture, oni potiskuju kreativnu i stvaralačku kulturu, daju osećaj lažne slobode, stvaranja i menjanja, oni su bez kritičkog odnosa prema društvu, ali su manje opasni i pogubni za građanski moral od pojava navedenih u prvom pitanju. Oni su sladunjavi i zato su veoma zavodljivi za mlade ljude.

One thought on “Mladi i moral

  1. živi se u površnosti, a moral ipak je duboko

    zatrpana suština svim stvarima nebitnim

    i željama provikanim

    modernosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *