Poslovna etika *

Rezime

Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu između ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.

Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.

Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.

Ključne reči: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima, kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.

Uvod

Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogastva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje, nameće se jedno pitanje � večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korištenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će pak reći da etika i način rada, pogotovo upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Neki će možda reći da ekonomija nema nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji će, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Takvi će “dobronamerno” savetovati sve one koji traže moralno postupanje u poslovanju, “neka idu u crkvu i neka se bave religijom umesto biznisom”.[1]

Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srćnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor koji će biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim narazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta (John Costa)[2], poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera. Ovde ću pomenuti, kao ilustraciju, tri karakteristična primera koji rečito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i značenja onoga što se naziva poslovni moral. To su poznati slučaj poslovnog skandala sa velikom američkom kompanijom Enron, zatim sveži primer finansijskog skandala sa italijanskom prehrambenom kompanijom Parmalat, i kao treće, prevara prilikom prodaje akcija na Banjalučkoj berzi. Ova tri slučaja podstakla su nastanak ovog teksta koji želi da analizira temu načina poslovanja i etičkih dilema i problema koje iz toga nastaju.

Značaj poslovne etike

Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponašanje, delovanje i imidž poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da će, u “pogodnom” trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, doći do izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduzeća. Upravni odbor, direktori i glavni menadžeri te dve kompanije nisu poštovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i lažno prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je njen neto dug skoro osma puta manji (1,81 milijarde evra) nego što je to kasnije utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Slično je postupala, pre toga, i amerićka kompanija Ernon, koja je takođe prikrivala negativne poslovne rezultate u svojim redovnim godišnjim poslovnim izveštajima. Uprave ovih kompanija su, iznošenjem friziranih podataka, uticale na zadržavanje i povećanje vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tržištu. To je dovelo do to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale lažnu vrednost i koji su, kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same kompanije. Može se reći da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike.

Posledice pomenutih skandala su velika šteta za kompaniju, gubitak radnih mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, šteta kod onih koji su posedovali akcije pomenutih kompanija i porast nepoverenja u savremene principe poslovanja. Dakle, nije reč samo o direktnoj šteti za pojedine kompanije, već o šteti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji, jer ekonomija danas deluje po principu “spojenih posuda”, a njeni negativni slučajevi (krah pojedinih kompanija, skandal, pad poslovanja) izazivaju “domino efekat” na svetskom nivou. Tako se vrši pritisak na obaranje svetskog “imidža” moderne ekonomije, dolazi do erozije poslovnog poverenja i socijalnog kapitala kao veoma važnih elemenata u savremenoj globalnoj ekonomiji. Ništa više nije stvar samo lokalnih, pojedinačnih i izolovanih poteza, odluka i posledica. Sve se reflektuje na globalnom nivou.

U slučaju Banjalučke berze[3], imamo primer, pre svega, nedostatka poslovne etike pojedinca, učesnika u poslovnom procesu (ovoga puta u berzanskom poslovanju). Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu, da pokoleba druge. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. Čovek bez lične poslovne etike predstavlja malignu tačku u poslovanju svake kompanije, tačku koja stalno vreba da se proširi i zahvati ceo sistem kompanije.

Nedostatak poslovne etike dovodi do poremećaja uobičajenih tokova poslovanja, kako u sredini gde se kompanija nalazi, tako i u širem okruženju, a nekada deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove. Gubitak poverenja u poslovanje, u preduzeće, u rukovodstvo i slično. Treba naglasiti da je poverenje danas jedan od ključnih uslova za uspešno poslovanje i razvoj preduzetničke i poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. Šta dovodi do gubitka poverenja? Pre svega reč je o prevarama i iskazanim namerama da se ostvari prevara, kao što je to slučaj u tri prethodno pomenuta primera poslovnih skandala. Što se više širi potreba za poverenjem i jedinstvenim poslovnim standardima, to se više otvara mogućnost za različite oblike prevara, skrivenih i nedobronamernih postupaka u poslovanju. Ako se tome doda nedostatak poslovne tradicije, neizgrađane moralne norme u radu i poslovanju, razoren sitem pozitivnih poslovnih i životnih vrednosti u narazvijenim sredinama (društvo u tranziciji), kakva je naša, onda se može govoriti o “eldoradu” za različite vrste prevara i poslovnih skandala.

Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i okruženja, ona je važna i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca, menadžmenta i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veličinu preduzeća ili poslovnog subjekta, ne može se zapostaviti i “osloboditi” od brige za etičkim delovanjem i postupanjem. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeću (slabo se zalažu na poslu, nenefikasno koriste radno vreme, česte konfliktne situacije, ogovaranja i podmetanja, iznošenje poslovnih tajni, slaba lojalnost preduzeću), onda je i najboljem menadžmentu teško da postigne neke značajnije poslovne rezultate. Protok informacija je važan elemenat poslovne etike. Ako informacije od značaja za uspeh i pruženje šansi svima u preduzeću zadržavaju i “obrađuju” pojedinci ili grupe, koji tako stiču prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak poslovne etike očigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzeća, uspon u karijeri, mogućnosti dodatnog rada i povećanja zarada, predstavljaju stalni izazov za primenu ili izostanak principa poslovne etike.

Na početku sam naveo dva primera iz svetskog poslovnog okruženja (Enron i Parmalat) i jedan iz naše lokalne sredine (banjalučka berza), kako bih pokazao univerzalnost potrebe za primenom poslovne etike u savremenoj ekonomiji. Dakle, nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja sve više pažnje (od kompanija do univerziteta). Ipak, ovde želim naglasiti da o poslovnoj etici treba mnogo više govoriti, i mnogo više je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je i naša. Ova tema je u našoj sredini potpuno zapostavljena, bolje reći, ona je još nepoznata, a rasprava o njoj (kako naučna tako i kolokvijalna) još uvek “nepoželjna”. U našoj sredini je, još uvek, “normalno” i “poželjno” poslovanje po netržišnim principima i kriterijima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledećim ponašanjima: oslanjanju na političke subjekte i centre političke moći u poslovanju; prisustvu nepotizma, “prijateljstva” i korupcije u zapošljavanju; u spreizi između političkih struktura i upravljačkih pozicija u državnim preduzećima; u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji državnih preduzeća; u prelivanju državnog kapitala u privatne ruke kroz neracionalne i štetne (po državna preduzeća) poslove, ugovore i transakcije; u protežiranju privatnih preduzeća na javnim tenderima od strane političkih stuktura ili uticajnih pojedinaca, i najzad, u brojnim prevarama i aferama unutar preduzeća (zaposleni – rukovodstvo), kao i između preduzeća na tržištu.

Ako se sada vratimo na prethodni podnaslov i formulišemo ga u pitanje: zašto je poslovna etika važna?, onda se može konstatovati da prethodne napomene i primeri upućuju da su brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika važna. Ali je svakoko najvažnije pitanje troškova i štete koje izostanak poslovne etike nanosi preduzećima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima. Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja[4] uzrokuje, direktno ili indirektno, povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkuretsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u užem i širem poslovnom okruženju. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljublje stalno se prepliću i mešaju.[5]

Značaj granice u određenju poslovne etike

Poslovni ljudi, ekonomisti, analitičari i istraživači stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza “varanja” i “laži” u poslovanju neophodna. Da li je ta vrsta igre neminovna, te da li je svesno ili nesvesno prisutna u svakoj tržišnoj utakmici i svakoj poslovnoj komunikaciji? Želja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanjem prednosti na tržištu, kao i za ličnom koristi, bogatstvom, prestavlja izazov za pojedince i grupe da ponekad napuste utvrđena pravila igre, kako bi stekli prednost u takmičenju sa drugima. Ako skrivate neke informacije o svom poslovanju, koje može iskoristiti konkurencija na tržištu da vas preduhitri, vi time ulazite u igru koja može da vam donese prednost jer nastupate prvi sa nekom idejom, proizvodom, poslom. Vi tada niste prekršili etička pravila poslovnog ponašanja i direktno ugrozili druge, ostali ste u okviru utvrđenih pravila igre. Ali ako koristite situaciju što ste rukovodilac ili član uprave u nekom preduzeću, te znate za njegove slabije poslovne rezultate pre nego što su obelodanjeni u izveštaju, i prodate svoje akcije, koje će kasnije doživeti pad, onda ste vi izišli iz predviđenog okvira poslovne igre sa etičkim predznakom, iako niste učinili ništa protivzakonito.

Ova dva primera mogu da navedu na tezu, koja ima dosta pristalica, da poslovni uspeh i etika ne mogu ići zajedno. Ako želite postići uspeh, ostvariti zaradu, biti bolji od drugih u vreme velike konkurencije, morate pribegavati raznim oblicima skrivanja, “laganja” i “varanja”. Osnovno pitanje koje se postavlja u ovakvim situacijama jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Kako kaže Albert Kar (2001.), varanje i laganje je opravdano sa moralnog stanovišta sve dok ostajete u granicama nepisanih (uobičajenih i podrazumevanih) pravila poslovne i tržišne igre. On to naziva “blefiranjem u poslovanju” kao delom strategije u poslovnoj igri, kao što to čine “igrači u pokeru”. Šta sve može biti predmet poslovnog “blefiranja”? To je, recimo, predstavljanje svog proizvoda ili usluge kvalitetnijom nego što ona jeste, isticanjem suštinski manje bitnih prednosti u odnosu na konkurenciju, favorizovanje nekih poslovnih partnera radi održanja njihove lojalnosti, dogovaranje sa konkurentskim preduzećem o nivou cena dok se ne stekne bolji kvalitet svog proizvoda ili smanje troškovi poslovanja i slično.

Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Recimo, ako reklamom i prezentacijom postignete da vaš proizvod postigne dobar uspeh na tržištu, a manje je kvalitetan od konkurentskog, vi ste “blefiranjem” i dobrom igrom na tržištu uspeli i pri tome ostali u granicama etičkog poslovanja. Ali ako je vaš proizvod, čak jednak po kvalitetu izrade sa konkurentskim, postigao prednost marketinškom prezentacijom, ali njegova upotreba može imati štetne posledice po okolinu, onda ste vi prešli granicu poslovne etike. Potrebno je pomiriti mnoštvo zahteva (pojedinaca, grupa, zajednice) i stremljenja ka uspehu i ostvarenju profita, a da se ostane u granicama poslovanja koje određuje poslovna etika. Samo “mudar poslovni čovek traži prednost do granice do koje ne stvara neprijateljstvo među zaposlenima, konkurentima, klijentima, sa državom ili celokupnom javnošću” (Albert Kar, 2001, 51). Držanje u granicama poslovne etike obezbeđuje, na duži rok, bolje poslovne rezultate, izbegavanje nepotrebnih troškova i štete, stvara dobru poslovnu klimu, podstiče preduzetništvo i širi poverenje u kolektive i pojedince, u institucije i poslovne subjekte.

Imajući u vidu značaj granice u poslovanju, poslovnim odnosima i poslovnoj komunikaciji, poslovna etika se može odrediti kao skup ličnih i kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti, a kojima se određuje granica do koje se može ići a da te aktivnosti, postupci i odluke ne izazovu nepovoljne odnose unutar preduzeća i u njegovom okruženju, te da, u konačnom zbiru, ne stvore nepotrebne troškove i štetu za preduzeće i okruženje. Granice mogu biti u okviru zakonskih normi i pravila, zatim u okviru dobrih poslovnih odnosa i navika u ekonomskom i socijalnom prostoru, te u okviru ličnih pozicija i situacija u odnosu na druge sa kojima se dolazi u poslovni ili ljudski kontakt.

Pojedinac između ličnog i poslovnog morala

Uvek se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja odluka u privatnom životu, nego prilikom donošenja odluka u preduzeću ili drugom poslovnom okruženju? Odakle ta neizbežna razlika između ličnog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog ) morala prilikom donošenja odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da lične vrednosti kao što su čestitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, poštenje, vrednoća, držanje obećanja, poštovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nađe u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiču raspodele navca, položaja, moći, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija. Zašto se čovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog života, transformiše u potpunu suprotnost kada započne poslovne aktivnosti i počne da donosi važne poslovne odluke? Da li su poslovni ljudi više izloženi moralnim dilemama i izazovima i time više skloni greškama na štetu drugih, nego što je to slučaj u ostalim segmentima života? Na kraju se može postaviti pitanje da li bi svi ljudi varali, lagali, donosili odluke koje su korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi dobili priliku i dospeli u “povoljnu” poslovnu poziciju? Odnosno, da li kolektiv više “kvari” pojedinca, menjajući njegove predstave o moralnom dignitetu, namećući mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo reč o pojedincu koji je već imao “kodirane” sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih lako ispoljio?

A možda se radi o “dobroj” kombinaciji obe naznačene mogućnosti i poslovne sklonosti. Tu se otkriva veliki prostor za istraživanje i edukovanje u ovoj oblasti.

Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadžeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time, možda, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh. Osetiti granicu čiji prelazak može kolektivnu korist ostvariti na uštrb nečije lične i pojedinačne štete, ili ličnu korist ostvariti nanošenjem štete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj lične vrednosti svakog poslovnog čoveka i njgove spremnosti da gaji poverenje i timski rad.

Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje lične etičke standarde sa zahtevima preduzeća ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u ličnom životu ne bi nakada oduzeo nekome nešto pripadajuće i zasluženo, niti bi pribavio neku nezasluženu korist ili učinio protiv pravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska on se često nađe u situaciji da nešto tako učini. Nije lako svakom čoveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent trba da zna unapred, da reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom prodavcu-dileru i slično. Naravno, postoje i oni ljudi čiji lični moralni nazori neće izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni će se lako uklopiti u manje etične poslovne postupke svakog kolektiva, pa čak i doprineti daljem širenju igre na tržištu koja prelazi granice dobre poslovne etike.

Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine), a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim ličnim nazorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv. On tu može biti vođen i težnjom da se dokaže ili nametne u timu, ili da uoči svoju ličnu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog čina i akcije. “Svi poslovni ljudi zdravog razuma, naglašava Albert Kar, više vole da govore istinu, ali su retko skloni da kažu celu istinu”. Zaista je velika veština i pokazatelj volje, širine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire individualne i kolektivne zahteve za etičkim poslovnim postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontinuirani uspen ne nanoseći nepravdu i štetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i očekivanja u poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u našoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su troškovi i štete u poslovanju velike a poslovne afere česte. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo više pažnje kroz edukaciju i istraživanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.


[*] Tekst je objavljen u časopisu Acta Economica br. 3[1] Zastupnicima ovog stava može se odgovoriti da je crkva sve više krenula ka biznisu. Navodim dva karakteristična primera: Papa Jovan Pavle II objavio je 1999. godine CD pod nazivom Abba Pater sa rep muzikom, gde i sam repuje (CD se odlično prodavao); drugi primer, na jednom univerzitetu u Britaniji može da se studira crkveni menadžment.

[2] John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998.

[3] Čovek je pomoću falcifikovanih dokumenata uspeo da proda tuđe akcije na berzi. Ali, ovde je reč i o slabosti u sistemu organizacije berzanskog poslovanja, posebno u delu provere i pripreme akcija za prodaju. Takav skandal dovodi do straha i nepoverenja u poslovanje jedne nove i važne institucije u poslovnom mikro okruženju, kakva je banjalučka berza.

[4] Troškove i štetu preduzeću, pre ili kasnije, nanose kako prevare u izveštajima o poslovnom uspehu preduzeća, tako i način pakovanja, etiketiranja proizvoda, zatim prevare u deklarisanju sadržaja proizvoda, načina oglašavanja i reklamiranja, načina rukovođenja, nagrađivanja i motivacije zaposlenih.

[5] O tome veoma podsticajno, argumentovano i slikovito piše Marshall Schminke (1998), pokazujući na primerima i situacijam, kao i ponašanjima i odnosima savremenih menadžera, šta znači poslovna etika, koji su njeni dometi, kakvu donosi korist njeno prisustvo a kakvu štetu njeno odsustvo.

LITERATURA

1. 1. John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998.
2. Marshall Schminke (1998), Menagamentel ethics….

2. Lorens E.,Hantington S.P., Kultura je važna, Plato, Beograd,2004.

3. Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu etično? U Džon Dramond i Bil bein: Poslovna etika, Clio, Beograd 2001.

4. Riderstrale, J. Nordstrom, K., Funky Business, Plato, Beograd, 2004.

5. Post James, E., Frederick William, C., Business and Societi, Corporate Strategy,Public policy, Ethics, �McGraw-Hill, 1996.

6. Williams, G.J. Ethics in Modern Management, Quorum Books, 1992.

7. Selekman, Benjamin,M. Power and Morality in a Business Society, McGraw_Hill. 1956.

8. Bruce, W. Classics of Administrative Ethics, Westview Press, 2001.

9. Francis, R.D. Ethics and Corporate Governance, University of New South Wales Press, 2000.

2 thoughts on “Poslovna etika *

  1. Postovani gospodine Sijakovic,

    Ja sam student univerziteta u Londonu, Velika Britanija. Zavrsila sam poslovne postdiplomske studije, preciznije MBA i spremam disertaciju. Moje polje interesovanja je business ethics. Zelela bih da stupim u kontakt sa vama u veiz mog rada, preko mi j epotrebna pomoc. Naime, zelela bih da povezem poslovnu etiku i korupciju i kako utice na razvoj privrede Srbije. Bila bih vam jako zahvalna ako mogu da stupim u kontakt sa vama jer sam vas rad u vezi poslovne etike i citirala u svom proposal.

    Unapred zahvalna

    Violeta Ilic

Ostavite odgovor

Vasa email adresa nece biti publikovana. Obavezna polja oznacena su sa *